If the whole world was blind, how many people would you impress?

Mi smo na livadi. Ja sam na travi, smejemo se nekoj tvojoj glupoj šali.

Ti si slep.

Ja sam slepa.

Mi ne vidimo jedno drugo, ali možemo da zamišljamo jedno drugo.

Mi smo prijatelji. Ležimo i smejemo se ovom divnom trenutku.

Ptice! Čujes li ptice? Daleko su, u oblacima, ali čujem ih. One su slobodne. Mogu da osetim njihovu slobodu u vazduhu.

Ustajemo, prilazimo reci i pričamo o tome kako je ovde divno, kao da možemo da vidimo sve. Naravno da ne možemo, ali osećamo lepotu ovog mesta, dana i trenutka.Uzimam tvoj dlan, prelazim prstima preko linija i govorim ti koja linija šta označava.

Ti ne znaš kako ja izgledam i ja ne znam kako ti izgledaš. Ali mi znamo kakve su naše duše i kakvi smo mi iznutra. To je sasvim dovoljno.

Ubrao si cvet i poklonio mi ga, ne vidim cvet ali osećam njegov miris, znam da je lep. Mi smo prijatelji. Možda nećemo biti prijatelji zauvek i možda neće biti još ovakvih trenutaka.

Ovaj dan je lep. Zato hajde da ne razmišljamo mnogo već da uživamo u svakom njegovom trenutku.