Samo

Nisam od onih koji čekaju
A čekala sam predugo
Na ljude
Na sreću
I na život
Kad kažem sreću
Mislim na tebe
I jedno nedeljno jutro
Mene u tvojoj košulji
Tri broja većoj
Mislim na miris kafe
Koji dolazi iz naše kuhinje
A imali bismo malu kuhinju
Jer bi i naš stan bio mali
Jer smatramo da za tvoje ludilo
I moju usamljenost
Nije potrebno više prostora
Od ovog koji nas razdvaja
Između ostalog
Deli nas Kineski zid
Jer ti voliš slobodu
A moja sloboda je u tvojim očima
Ja nisam navikla
Na odlaske
Pozdrave
I opraštanja
Ili jesam
Samo ih ne volim
No, kao što rekoh
Kad kažem sreća
Mislim na tvoje ruke oko mog struka
Večernji džez
I belo vino
Kad kažem život
Pomislim na zalazak sunca
Našu terasu
Duge razgovore
Kratke svađe
Jer se naše svađe završavaju
Mojim ćutanjem
I tvojim zagrljajem
I tvoj miris na mojoj koži
Bio bi sasvim dovoljan
Jer to je život
Ali ti ne voliš
Moje pastelne boje
Bele ruže
Dosadne knjige
I kišne dane
Smetaju ti glupe fotografije
I plavi ramovi
U kojima dobro stoji
Moja tvrdoglavost
Nisi razumeo dete u meni
Ali kada si ti razumeo bilo šta
Osim moje tišine? 
A trebalo je tako malo
Za sreću i život
Zapravo, nije ni bitno
Ko bi ikada poželeo da upozna
Osobu poput tebe?