Samo još jednom da ti
ispričam nešto o svemiru
O tome
kako svaka zvezda ima
svog sopstvenog klona na zemlji
i da, kada jedan čovek umre
nestaće i jedna zvezda na nebu
Da ti ispričam
kako znam da posmatraš
moj kažiprst
dok nervozno prelazim
preko ivice treće čaše vina
Pa napravim jedan krug
oko tvoje samoživosti
dok tvoj strah stoji
između dveju dobro zatvorenih zagrada
i stavim tačku
na ono što nas spaja
Misliš da ne znam
da je sve ovo
obična igra
i čista prevara
Tvoj egoizam puca
kao šavovi na mojoj bluzi
kao
dugmad sa tvoje košulje
Pa ga ujutru
ljubeći moja ramena
opet ušivaš
krojiš
i vraćaš u levi džep plavog kaputa
Da, ne znam
nikad nisam znala
i ne želim da upoznam
celog tebe
Jer su brojevi preveliki
Jer je daljina
ogromna
i bolna
A opet verujem Miki Antiću
da je najveća ljubav
kada između sebe zarastemo daljinama
pa nam se ruke izduže
od naše čežnje za drugima
do čežnje drugih za nama
Da si umeo
da ljubiš više
grliš jače
kuvaš kafu u 7:30 ujutru
i slušaš dok ti čitam Dostojevskog
možda i ne bih
uvenula kao latica ruže
pa brzo odletela
gde me vetar odnese
Ne bih spakovala kofere u sredu
i kupila kartu u četvrtak
za druge ljude
nova jutra
i nove početke
Da si umeo
samo malo da grliš jače
Ja bih ostala
samo da ti ispričam još nešto
o zvezdama
i tome kako svaka ima
svoju ljubav na zemlji.
Коментари
Постави коментар