Praznina

Ležim na autoputu i gledam u nebo.
Večeras nema puno zvezda ali je nebo i dalje predivno.

Ne znam kako se osećam.

Želim da vrisnem ali se ništa ne dešava..

Prsti mi trnu.
Osećam da mi hladnoća obuhvata celo telo.
Osećam se umorno.

Želim da se pomerim, ali ne mogu.
Želim da budem sama ali se plašim usamljenosti.

Možda se to zove strah.
Možda se to zove praznina.

Možda je prolazno...
A možda i nije?