Od 'Ljubavi' do 'Ljubavi'

Išla sam, od ljubavi do ljubavi, nisam je pronašla.
Hodala sam, jurila, tražila, u tebi, u njemu, u drugima. U ulicama, gradovima, stanovima, ormarima, koferima punim fotografija..mojih, tvojih. Zavirivala sam u najmračnije ćorsokake. Tražila sam je u našem ćutanju, u tvom 'Ljubavi' i mom 'Ljubavi', ali nije je bilo. Jednog dana prosula sam sva sećanja po podu, sve fotografije, ćutanja, ljubavi - one dečije. Prosula sam tvoj miris koji, zapravo, nikad i nisam osetila, temperama naslikane oči kestena, poljupce, zagrljaje, nade, osvete, boli, sreće i tuge. Bila sam sama sa sobom. Iako si ti bio tu, ali i nisi. Bio si u mojim snovima, u mojoj podsvesti i u mojim mislima. Bio si u mojim nadanjima, svakog jutra, kada sunce izlazi u zagrljaj horizontu. Ti si bio horizont, a ja sunce. Ali to nije bila obostrana ljubav. Ona u koju se slepo veruje. A ja sam verovala, pa čak i slepo. Volela bih da je zauvek tako bilo. Da sam uvek bila ja i nijedna druga. Da si samo mene zvao 'Ljubavi', kao da mi je to ime. Da si samo sa mnom ćutao, na maloj terasi tvog stana. Dok pališ prvu cigaretu, uvlačiš duboko i preko usana ti prelazi mali oblačić dima. Dok ispijaš prvu kafu, u 04:30 ujutru, kada sviće. I gledaš me, sklupčanu na tvojoj staroj fotelji. U širokim farmerkama od teksasa i beloj košulji umrljanom temperama, kako lakiram nokte u bordo. Posmatraš moju dugu kosu vezanu u punđu i usne ti se izvijaju u poluosmeh. Smatram da nije fer, što ovako odlaziš, a ja ostajem sama od ljubavi do ljubavi, uglavnom onih lažnih. Jer ja sam sebična i ne volim da delim. Ne želim da te delim. Jer to nije fer. Prema meni. Prema njoj. Kako te nije sramota? Odlaziš i puštaš da budem usamljena. Onako kako se i ti usamljen vraćaš meni, u moj zagrljaj. A ja te, naravno, opet prihvatam. Jer, ko sam ja bez tebe? Truli pesnik naših duša. Pisac koji ostavlja tragove na tvojim usnama, poljupcima, sećanjima. I govorim ti da samo pričaš, to i činiš. Jecaš u mom naručju, prosipaš bol dok ti ja prolazim rukom kroz zamršenu kosu i slušam. Tvoj glas poput najlepše melodije koju sam ikad čula, ukrašen onim 'Ljubavi'. A kada osvane novi dan, opet odlaziš. A ja te puštam, jer mi smo pogrešni i nismo jedno za drugo. Jer znam da zaslužujem bolje. Kao što i ti to jako dobro znaš. I neće više biti potrage za ljubavlju. Neće više biti boli, kofera, tvog parfema kog se više i ne sećam. Neće više biti fotografija, ni ćutanja, ni tempera, poljubaca, zagrljaja i osveta. Nema više boli, sreće i tuge. Ostaje samo nada, da ću i ja ići od 'Ljubavi' do 'Ljubavi', baš kao i ti. I zato ti želim sreću, Ljubavi.