Ti
Lep.
Brzoplet.
Sažet
U jedno delo,
U jednu pesmu,
Nikada pročitanu,
Nikada napisanu.
Gordu,
Nadmenu.
Nikad izgovorenu
Istinu iz tvojih glasnih žica.
Vrisak iz petnih žila
U ponoć,
U zoru.
Ja sam ona
Knedla u tvom grlu
Zbog koje ne možeš da dišeš,
Zbog koje se znoje dlanovi.
Zbog mene se čaša lomi,
A tvoja samoživost puca.
Zbog mene tvoji
Otkucaji srca usporavaju.
A ona je
Prosta proširena rečenica,
Nju ne pevaš kao mene.
Nju čitaš,
Kao otvorenu knjigu.
Dok sam ti ja
Zauvek nerešiva zagonetka.
Treća čaša crnog vina.
Ti,
Spletkarošu.
Propalice.
Bos.
Nag
Pred životom,
A ja obučena u život i sreću.
Umeš da odlaziš kao tuđa pesma,
Nepročitana,
Nedovršena.
Ne umeš da ostariš
U mojoj kosi.
Pijan od mirisa moje kože.
Poželeo bi malu baštu
Iza naše kuće,
Zalazak sunca i šolju toplog čaja.
Od jabuke i cimeta.
Ti,
Splet svega
I ničega,
Sažet u jednu nedovršenu pesmu
I želju za jednim julskim jutrom
Šoljom čaja
I mirisom tvoje kože
U mojim nozdrvama.
Коментари
Постави коментар