Sinoć sam videla zvezdu padalicu

Sinoć sam videla zvezdu padalicu.

Sinoć sam te sanjala.

Sanjala sam veliku kuću koja je mirisala na dom.
Silazila sam starim stepenicama i držala se za ogradu od mahagonija.

Stranac je ležao na dnu stepenica. Mislim da je spavao.
Nisam znala zašto je tu. Nisam znala šta želi.
Nastavila sam da hodam najtiše što sam mogla, kako ga ne bih probudila.
Neko me je uhvatio za ruku, trgnula sam se i okrenula.
Gledala sam u temperama naslikane oči kestena.
Gledala u sreću. U bol.
Čula jedno 'Dođi'.
U sledećem trenutku bila sam u njegovom zagrljaju.
Bilo je u pravo vreme i na pravom mestu.
Prvi put.

Nisi otišao.
Prvi put, činili smo jednu celinu.
Nisam želela da odeš.
Nisam želela da odem.
Prošli su minuti, možda i sati.
Bilo je baš onako kako treba da bude.
Ludilo.
Usamljenost.
Sreća.

Tuga.
Bol.
Usponi.

Padovi.

Vrisak.
Emocije.
Snovi.
Tišine.

Greške.

Samoća.
Suze.
Knjige.
Pastelne boje.
Ti.
Ja.
Prvi put.
Sve je bilo na mestu.
Prvi put.
Sinoć sam te sanjala.
Prvi put.
Sinoć sam videla zvezdu padalicu.