Ostala si mi

Ostala si mi tamo negde, 

u novembarskoj magli 

što se lagano spušta 

na tvoje 

guste trepavice. 

Zaklanja ti usne 

i krhka ramena 

koja sam ja ljubio. 

Svakog jutra 

tvoji su prsti 

nalazili put 

do mojih. 

Ti, 

odevena u život i sreću, 

mirisala si na ljubav 

mog života. 

Ko je ta magla 

što te vodi u naručje 

koje nije moje? 

A tvoji kukovi 

sviraju kompozicije 

nekome ko nisam ja. 

Neka prestane. 

Neka nestane. 

Ne želim da te izgubim 

u novembarskoj magli. 

Želim da se izgubim 

U tvojoj kosi 

ukrašenoj ljubičicama. 

U tvojim pogledima 

punim ljubavi 

besa 

užasa 

topline 

ništavila. 

Neka prestane, 

neka nestane 

i neka postane 

proleće.