Nije mi dosta

Čoveče
nije mi
dosta
tvojih
gluposti
i šala
Nije mi dosta
tvojih
zagrljaja
i
poziva
u ponoć
Ja bih
da se
udavim
u tvom
plavetnilu
Utonem
u tvoje naručje
i zauvek
ostanem tu
Treba mi
tvoje razumevanje
Naše ćutanje
Zajedničko
ludilo
Tebi treba
mala pastelna
kuća
dovoljno velika
za nas dvoje
i još po neku
želju
Treba tebi
i jedno
julsko jutro
ja
na dovratku
sa šoljom kafe
u ruci
i širokim osmehom
na licu
Nije mi dosta
tvog mirisa
po celom
mom telu
Trebaš mi
jedan ti
i dve karte
za
daleko odavde
I daleko odavde
tvoje ruke
oko
mog struka
Ti si
nešto kao
potreba
Čoveče
A mi
o našim potrebama
odavno nismo
naučili
da brinemo.