Ne umem da te delim

Ali ja sam sebičan
Ne umem
da dajem
nešto što
zapravo
i nije moje
Ne želim
da te delim
U zamračenoj sobi
večeras ću
razbiti čašu
i proklinjati
tvoja kolena
usne
tvoj smeh
i dan
kada sam te
ispustio iz ruku
Prošla si mi
kroz prste
rasipala se
kao sitan pesak
Ne umem
da gledam
kako drugi ljube
tvoja ramena
kako se smeješ sa njima
Jer zaista
jedini iskreni smeh
sam ti naslikao
ja
Ženo
tebi bih obećao
kule i gradove
sagradio
tvrđave
a ja sam samac
ne umem sam
ne želim
Ženo
zbog tebe bih bio
i ptica
i pesnik
i  najlepši cvet
samo da si
tog jutra
ostavila kofere
bacila se u moje naručje
i ostala
Ali ja sam sebičan
ne umem
da delim
Ne želim
da te izgubim
u  ovom bitku
između
ljubavi i boli.