Samo

Još samo 
da naučiš
kako da me 
čitaš 
Još samo 
da shvatiš 
kako da pročitaš 
sva moja ludila 
Da me naučiš
kao dete pesmu
Napamet
da znaš
svaki zarez
tačku
pauzu
i miran si
Ili nisi
jer ne prolaziš ti 
kroz moju kosu
kroz moju
dušu
Moj strah
zauzima deo
od vrata do pupka
proteže se
i uvija
kao pospana mačka
Pa katkad
izvuče kandže 
i napravi ogrebotinu
od rebra do butine
kao od Save
do Dunava
Ne sviraš ti
balade
na mojim kukovima
Ne stvaraš ti
nove horizonte i
nova nadanja
Samo ti još fali
da me čitaš
kao otvorenu knjigu
red po red
stranu po stranu
I bolje da me ne naučiš
da ne znaš
kako zenica se razliva
u milion novih boja
I bolje da
iščupam sebi oči
Da ne vidim te
nikada više 
Ovo što udišemo
između ćutanja
je samo tvoja slabost
i moj nemir
Mogao bi
za početak
da izvajaš svoje ja
kao najbolji vajar
A ja ću
otkopčati dugme
neukroćene slobode
u grudima
Zato sada
kada odlaziš
Odlazi 
kao putnik
Odlazi kao da nikada nisi
ni dolazio 
Kao da 
nisi ostavljao tragove 
na mom vratu
i ramenima
od koske do koske
Odlazi
bez pravdanja
suza
primedbi
i kajanja
Jer ako ostaneš
naučićeš
svaki red
tačku
zarez
i celu mene
sve ono što ne znaš.