Samo

Znaš
kada ti je dosta
ljudi
gradova
noći
i svitanja
Znaš
kada ne možeš
u istoj čauri
opet
u istim lažima‎
pod istim
uslovima
Ne možeš
da budeš
mirna
nemirna
tiha
smirena
slobodna
Uletećeš
u zamku
svojih misli
loših sećanja
obeshrabrenih nadanja
neostvarenih želja
Malo
po malo
razočaravaš
ljude oko sebe
ljude iznad tebe
i ceo svet
Misliš
da je sve tvoje
ne umeš
drugačije
Ti ne znaš
ko stoji
iza ove srećne maske
Zar ne znaš
da si crna udovica
da jedva čekaš
da ostaneš sama
u tvoja četiri zida
čekanje zore je najlepše
I dok izlaziš
iznad brda i planina
kao iz kakve
magle i tuge
znaš
da sam te voleo
da bih i danas voleo
i voleću
tvoje svitanje
i rađanje tebe
nove i stare
Uvek
i zauvek.